Marina Ivanovna Cvetajeva (1982 – 1941) je čuvena ruska pesnikinja,koja je uporedo sa Anom Ahmatovom bila ravnopravna pretendentkinja na presto kraljice ruske poezije. Rođena je u Moskvi, a umrla u Jelabugi. Potiče iz porodice istaknutih intelektualaca.
Otac joj je bio profesor istorije umetnosti na Moskovskom univerzitetu, a majka darovita pijanistkinja, učenica A. Rubinštajna. Marina Cvetajeva je pesme počela da piše u šestoj godini, a da ih objavljuje u šesnaestoj. Njene pesme su rano skrenule na sebe pažnju poznatih kritičara. U mladosti na Cvetajevu su snažno uticali pesnici simbolisti (naročito A.A. Blok). Međutim, ona nikada nije pripadala ni jednom književnom pravcu i celog života je zastupala mišljenje da ima pravo na izbor sopstvenog književnog puta. Otuda neobična originalnost njenog poetskog jezika, prejaka ekspresivnost, neobičnnost ritmova i rima, leksike i sintakse.
M. Cvetajeva je 1922. sa kćerkom Ariadnom emigrirala u Čehoslovačku da bi se pridružila mužu S. Efronu, bivšem belogardejcu. Nekoliko godina je živela u predgrađu Praga i aktivno učestvovala u književnom životu Praga i Berlina i objavljivala svoje, kako se smatra, najbolje pesme. 1925. g. rodio joj se sin Georgije. Te iste godine njena porodica se preselila u Pariz. S. Efron se tamo zbližio sa “levim“ krugovima i postao aktivan učesnik „Saveza za povratak u Otadžbinu“ Godine 1939. muž i kćerka M.Cvetajeve su otputovali u SSSR, a ubrzo i Cvetajeva sa sinom. U Moskvi su dočekani sa nepoverenjem.
U avgustu 1939. uhapšena je njena kćerka, a u oktobru- muž, koji je ubrzo streljan. Cvetajeva se stalno sklanjala s očiju vlasti: nije imala stalno prebivalište i iznajmljivala je sobe u tuđim stanovima. 1941. kada je počeo rat, on je sa sinom evakuisana u Jelabugu. Tamo se našla u očajnom položaju – bez bliskih ljudi, bez pomoći, bez sredstava za život i često u sukobu sa sinom. U avgustu 1941. izvršila je samoubistvo.
Cvetajeva je napisala mnogo pesama, nekoliko poema i drama u stihovima. Njenom peru pripadaju i poetski prevodi, autobiografska i memoarska proza i književnokritički članci.
No comments
Post a Comment