Olga Bergoljc - Miholjsko leto

Olga Bergoljc - Miholjsko leto



Priroda ima jedno divno doba,
kad je svetlost bleda, a nežna toplota
Sa prolećnom se takmičiti može
njegova spokojna i tiha lepota.

U vazduhu leti sjajna paučina
i meko nam naša dodoruje lica.
Raskošno plamte u parku rundele
i čuje se pesma zakasnelih ptica.

Letnje su oluje othujale davno.
Predale su svoje blago tamne njive.
Jedan mi je pogled dovoljan za sreću,
stare ljubomore retko kad ožive.

O, mudrosti štedrog miholjskoga leta,
razumem te. Ipak, ponekad prizivam sreću što se krije.
«Gde li si, ljubavi ? Javi mi se, javi!»

A šuma je tiha, zvezde sve strožije,
To znači - vreme je kad padaju zvezde
i kad se zauvek odlazi, rastaje.

A ja tek sada znam kako se voli,
žali i razume, oprašta i kaje.



1960. Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov
biografija Olge Bergoljc 


Error 404

The page you were looking for, could not be found. You may have typed the address incorrectly or you may have used an outdated link.

Go to Homepage