Olga Bergoljc – Ljubav (ne) oprašta

Olga Bergoljc – Ljubav (ne) oprašta


Trošila sam srce svoje bez milosti
na drugarstvo, na strasti, na pesme.
S nama je gotovo. Mili moj, oprosti!
Bol mi postaje svakim danom veća.
Pa ipak, sve je to, u suštini, - sreća.
I to što me tuga peče kao žar.
što zazirući od novih nesreća,
na svaku negodujem senku i košmar,
što se svega plašim,
sve je to, ipak, u sištini – sreća.
Pa nek’ me u srcu guše bol i suze,
prekori šibaju ko oluja snažnim granama drveća.
Praštanje je gore. Ravnodušnost – teža.
Ljubav ne oprašta. Zato je sve to,
sve to, ipak, sreća.
Ja sada znam da ljubav ubija,
da nema milosti, vlast iz ruku ne da.
Al' sve dok je živa kao sjaj proleća,
ona nije naša uteha, već – sreća.


1962. Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov
biografija Olge Bergoljc ;


Error 404

The page you were looking for, could not be found. You may have typed the address incorrectly or you may have used an outdated link.

Go to Homepage