Iako se uspomene ne mogu kupiti, već nam ostaju samo u mislima ili na fotografijama, mi uglavnom volimo da, kada krenemo kući sa nekog putovanja, sa sobom ponesemo nekakvu sitnicu koja nas podseća na tu destinaciju...
"Brzo i zadihano idem iz ulice u ulicu, razgledam izloge, spomenike i zgrade i kao da ću moći sve poneti u sećanju. Svraćam u radnje i kupujem sitnice, poklone koje ću poneti prijateljima kod kuće. Uzbuđen sam kao da otimam od života, kradem od smrti. Nosim poklone za druge, a idem pun radosti, kao da to mene sa svih strana darivaju nekim dragocenim predmetima i uz njih pogledima i osmejcima koji vrede hiljadu puta više od predmeta..."
"Jelena, žena koje nema" - odlomak iz pripovetke Ive Andrića
U moru suvenira nije lako biti originalan ...
Tekst i fotografije: Nataša V.
No comments
Post a Comment