Kako hrana utiče na raspoloženje

Kako hrana utiče na raspoloženje

Dobro varenje je od velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog, a postoji mnogo faktora koji negativno utiču na varenje hrane i crevnu floru


U mnogim situacijama naše raspoloženje određuje šta ćemo jesti. Naiđu dani kada se i uz sve znanje o štetnosti pretera u hrani, ali i oni kada se izgubi apetit u potpunosti.

Na primer, ako neko diplomira i želi da počasti sebe i drage osobe, na trpezi će se neminovno naći razne đakonije i poslastice. Sa druge strane, osećaji potištenosti, gubitka, tuge i bola praćeni su nezainteresovanošću za hranom.

Važno je znati, međutim, da sve ovo funkcioniše i u suprotnom smeru, to jest, da hrana koju konzumiramo utiče na naše raspoloženje.

Kako? Najkraće rečeno: zdravija ishrana utiče na mozak, a on na raspoloženje. Postoji neraskidiva veza između mozga i želuca. Povezani su preko pneumogastričnog (lat. nervus vagus), desetog moždanog živca koji povezuje moždano stablo i trbuh. Ovaj živac je osnovna veza koju stomačne i crevne bakterije koriste da pošalju odgovarajuće informacije mozgu.

Dobro varenje je, dakle, od velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Postoji mnogo faktora koji negativno utiču na dobro varenje i crevnu floru, a potom i na mentalno zdravlje. Ako se klasično uzgajana hrana tretirana glifosfatom, totalnim herbicidom (EU smernicama podržava se ukidanje njegove upotrebe), on osim izrazite toksičnosti uzrokuje i nedostatak minerala koji su neophodni za normalnu funkciju mozga.

Ishrana GMO značajno menja crevnu floru jer se patogene bakterije množe, a dobre bakterije istrebljuju. Ishrana koja uključuje obilje voća i šećera, kao i ishrana GMO, pospešuje rast patogenih bakterija u crevima. Šećeri, pa i voćni (fruktoza), smanjuju aktivnost ključnog hormona rasta u mozgu – neurotrofni moždani faktor (BDNF). Primera radi, nivo BDNF kod obolelih od depresije i šizofrenije je izrazito nizak.

Konzumiranje šećera pokreće kaskadu hemijskih reakcija u organizmu i podstiče hronične upalne procese, a oni remete normalno funkcionisanje imunog sistema i prave haos u mozgu.


Šta jesti, a šta izbegavati

Crna čokolada: „Krivac” je anandamid, neurotransmiter koji se proizvodi u mozgu i privremeno blokira osećaj bola i depresije. Čokolada (naročito crna) ne samo da stvara ovo jedinjenje već sadrži i druge hemikalije koje produžavaju efekat anandamida. Dovoljno je uzeti od 30 do 40 grama crne čokolade da bi se osećali bolje.

Proteini: Organska jaja, sir, šaka badema mogu da pomognu u održavanju nivoa šećera u krvi i povećaju energiju i raspoloženje.

Banane: Banane sadrže dopamin, prirodnu hemikaliju koja popravlja raspoloženje. Bogate su vitaminima Be, uključujući vitamin Be-6 i magnezijum, koji smiruju nervni sistem. Osobe sa insulinskom rezistencijom trebalo bi da paze i ne konzumiraju banane u velikim količinama.

Kafa: Ispijanje kafe ujutru utiče na niz neurotransmitera koji se odnose na kontrolu raspoloženja. Istraživanja su pokazala da kafa izaziva procese u mozgu koji oslobađaju BDNF.

Fermentisani proizvodi: Kefir i kiselo mleko sa probiotskim bakterijama pozitivno utiču na razvoj dobre crevne flore, što doprinosi boljem raspoloženju.

Sva prerađena hrana ima loš uticaj na zdravlje creva: šećer, margarin, hrana koja sadrži veštačke boje, natrijum glutaminat, veštačke zaslađivače i druge opasne aditive.






Autor: Jasna Vujičić, nutricionista
Izvor: http://www.politika.rs

No comments

Post a comment

Error 404

The page you were looking for, could not be found. You may have typed the address incorrectly or you may have used an outdated link.

Go to Homepage